Ko je lice za bezbednost i zdravlje na radu?
Lice za bezbednost i zdravlje na radu je lice koje imenuje poslodavac za obavljanje zakonom predviđenih poslova definisanih članom 40 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon)
Ko mora da imenuje lice za bezbednost i zdravlje na radu?
Savki poslodavac, bez obzira na delatnost, je dužan da imenuju lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Da li se poslodavac oslobađa odgovornosti imenovanjem Lica za bezbednost i zdravlje na radu?
Poslodavac se ne oslobađa odgovrnosti prenošenjem svojih ovlašćenja na drugo lice.
Ko može da obavlja poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu?
Zakon je predvideo više mogućnosti po ovom pitanju. Ukoliko imate preko 20 zaposlenih morate da imenujete Lice za BZR koje ima položen stručni ispit. Ili ćete zaposliti to lice ili ćete „autsorsovati“ licenciranu firmu (poput JOB d.o.o.). U pojedinim slučajevima, ukoliko poslodavac ima manje od 20 zaposlenih (u određenim delatnostima) Poslodavac može da imenuje i samog sebe za Lice za BZR.
Šta je akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika je dokument u kojem se na svim radnim mestima i u radnoj okolini procenjuju rizici od nastanka povreda na radu i oštećenja zdravlja i propisuju mere za smanjivanje procenjenih rizika na najmanji mogući nivo.
Čemu služi akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika služi poslodavcu da upravlja rizicima na radnim mestima i u radnoj okolini, primenom propisanih mera i zakonskih normi kako bi sprečio povrede na radu i oštećenje zdravlja zaposlenih i drugih lica koja se nalaze u radnom prostoru poslodavca.
Ko je dužan da ima Akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika su dužni da imaju svi poslodavci bez obzira na broj zaposlenih, delatnost, vlasništvo, način registrovanja (preduzetnik, doo, ad, predstavništvo, zdravstvena ustanova, predškolska ustanova, škole, javne ustanove, preduzeće i dr.).
Koliko vremenski važi Akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika nema zakonom propisan “vremenski rok trajanja” odnosno vreme važenja. On podleže izmenama i dopunama prilikom promene radne sredine (preseljenja, otvaranja novih lokacija i sl.), promene radnih mesta (promene u sistematizaciji poslova i dr.), prilikom uvođenja nove opreme za rad, ili promene tehnološkog procesa i dr. Akt o proceni rizika podleže izmenama i dopunama i prilikom stupanja na snagu novih propisa koji to nalažu i prilikom svake smrtne i teške povrede na radu, kao i na osnovu naloga inspektora rada.
Ko može da izradi Akt o proceni rizika za moju firmu?
Najčešće, Akt o proceni rizika za Poslodavca izrađuje firma sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, i koja poseduje stručnost, kadar, iskustvo i licence za izradu ovog dokumenta za uspostavljanje kvalitetnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
Da li poslodavac može sam izraditi Akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika poslodavac može izraditi sam ako ima manje od 20 zaposlenih. Ovaj akt će biti važeći ukoliko ispunjava sve zahteve propisane Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Preporučuje se ipak da izradu Akta o proceni rizika poverite licenciranoj kompaniji kako bi bili sigurni da ćete na kraju imati Akt o proceni rizika koji ispunjava sve propisane zakonske zahteve.
Ko vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad organizuje poslodavac a vrši ga Lice za bezbednost i zdravlje na radu, a u skladu sa Programom osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.
Šta je to Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?
Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad je dokument na osnovu kojeg se vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad. Svi poslodavci moraju da imaju ovaj Program.
Kada se vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog se vrši kod zasnivanja radnog odnosa teorijski i praktično na radnom mestu, prilikom premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kod promene procesa rada i dr.
Kada se vrši provera osposobljenosti zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?
Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere.
Šta je obrazac br. 6?
Obrazac br. 6 je jedan od 14 propisanih obrazaca (evidencija) u oblasti bezbednost i zdravlja na radu. To je propisani obrazac o izvršenom osposobljavanju zaposlenog za bezbedan i zdrav rad. Veoma je važan, jer predstavlja dokaz o izvršenom osposobljavanju zaposlenog za bezbedan i zdrav rad gde su navedeni rizici sa kojima je zaposleni upoznat, preventivnim merama, kao i isntrukcijama, uputstvima, dokumentima i sl. sa kojima jezaposleni upoznat. Obrazac se zajedno sa ostalim evdiencijama čuva kod Poslodavca 40 godina.
Kako se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca?
Poslodavac uređuje prava, obaveze i dogovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu kolektivnim ugovorom, opštim aktom ili ugovorima o radu. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ovu oblast može urediti ugovorima o radu, dok je za poslodavce koji imaju više od 10 zaposlenih obaveza uređivanja ove oblasti postiže se donošenjem Opšteg akta – Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zašto se rade ispitivanja uslova radne okoline i pregled i provera opreme za rad?
Ispitivanjima uslova radne okoline se proverava se i utvrđuje da li su na radnom mestu u radnoj okolini primenjeni zahtevi koji su propisani za uslove radne okoline kao što su: mikroklimatski faktori (temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha), osvetljenost na radnom mestu, fizičke štetnosti (buka, vibracije, štetna zračenja – osim jonizujućih zračenja), hemijske štetnosti (prašina, štetna isparenja, gasovi dimovi i koncentracije opasnih materija), biološke štetnosti (bakterije, virusi, gljivice).
Preventivnim i periodičnim pregledima i proverama opreme za rad proverava se i utvrđuje da li su na opremi za rad, za koju postoji obaveza ispitivanja, a koja se koristi u procesu rada, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i uputstvima proizvođača.
Da li je moja firma dužna da upućuje zaposlene na lekarske preglede?
Lekarski pregledi su obavezni za zaposlene koji su raspoređeni na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i za zaposlene koji obavljaju rad sa opremom za rad sa ekranom (rad na račnuaru i sl.) u proseku duže od 4 časa dnevno. Ovi pregledi se propisuju Aktom o proceni rizika. Obim i vrstu lekrskog pregleda za zaposlene koji su raspoređeni na radnim mestima sa povećanim rizikom propisuje Medicina rada (lekar specijalista medicine rada), a taj dokument je sastavni deo Akta o proceni rizika.
Lekarski pregledi su obavezni i za zaposlene čiji je posao prevoz i upvaljanje motornim vozilom, a u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (član 189).
Koliko zaposlenih treba uputiti na obuku za pružanje prve pomoći?
Za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći u zavisnosti od procenjenih rizika. Poslodavac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći. Poslodavac je dužan da obezbedi da pri radu na radnom mestu sa povećanim rizikom bude prisutan najmanje jedan zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći. Poslodavac odlučuje o broju zaposlenih koji će završiti osposobljavanje i koji će biti zaduženi za pružanje prve pomoći, a na osnovu procene njihove sposobnosti za izvođenje postupaka pružanja prve pomoći, a naročito obuhvaćenih naprednim osposobljavanjem.
Šta su sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i ko je dužan da ih koristi?
Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu su: odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog. Ova sredstva i opremu je poslodavac dužan da izda na korišćenje zaposlenima na radnim mestima na kojima je Aktom o proceni rizika propisana njihova upotreba. Poslodavac je dužan da kroz opsposobljavanje za bezbedan i zdrav rad osposobi zaposlenog za bezbedno korišćenje i održavanje ovih sredstava i opreme.
Čemu služi sporazum između dva poslodavca i kada se on potpisuje?
Kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih, uzimajući u obzir prirodu njihovog posla.
Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko izrade Sporazuma, slobodno nas kontaktirajte kako bi Vam pomogli u izradi ovog bitnog dokumenta.
Šta je povreda na radu?
Povredom na radu smatra se povreda koja je prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma i povreda na radu koju lice pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad.
Kada je moja firma dužna da prijavi povredu na radu inspekciji rada?
Poslodavac je dužan da usmeno i pimeno prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu i povredu na radu zbog koje je zaposleni sprečen za rad duže od 3 radna dana uzastopno, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, u roku od 24 časa od trenutka nastanka povrede ili opasne pojave.
Kolike su kazne za nepoštovanje zakonskih obaveza u oblasti bezbednost i zdravlja na radu (donošenje Akta o proceni rizika, imenovanje lica za bezbednost i zdravlje na radu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, prijava povrede na radu, izdavanje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, organizovanje lekarskih pregleda i dr.)?
Kazne za poslodavca sa statusom pravnog lica se kreću od 800.000 – 1.000.000 dinara, za preduzetnika od 400.000 – 600.000 dinara, i za odgovorno lice kod poslodavca od 40.000 – 50.000 dinara.
