1.0 DEFINICIJA

Grip ili infuenca je akutno infektivno obolenje disajnih puteva, koje uzrokuju virusi infuence. Virusi se prenose direktnim kontaktom kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem, kašljanjem i govorom zaražene osobe, ili indirektnim kontaktom s nekom površinom (npr. dodirom kvake na vratima) na kojoj su virusi neko vreme mogli da prežive.

 

2.0     SEZONSKI GRIP

Sezonski grip (sezonska infuenca) ljudi je akutno obolenje disajnih puteva, koje se pojavljuje najviše izmeĎu decembra i marta. Prate je simptomi kao što su povišena telesna temperatura, glavobolja i bolovi u mišićima, a može dovesti i do teških zdravstvenih komplikacija. Činjenica je da svaki čovek može da oboli od gripa. Mladi ljudi se, uglavnom, posle bolesti dobro oporavljaju, ali za odojčad, starije ljude i osobe s hroničnim bolestima, grip može da ima ozbiljne posledice.

 

2.1     Simptomi sezonskog gripa

 

• nagla pojava visoke telesne temperature (preko 38°C)
• groznica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima
• kijavica, suvi kašalj i grlobolja
• osećaj vrtoglavice
• otežano disanje
• kod dece mogu nastupiti i bolovi u trbuhu, proliv ili povraćanje.

 

Grip najčešće ne zahteva posebno lečenje. Već prema simptomima i težini obolenja mogu se uzimati lekovi za snižavanje telesne temperature i lekovi protiv bolova. Osim toga, postoje specijalni lekovi protiv virusa gripa (antiviralni lekovi) koje prepisuje lekar, pre svega kod rizičnih bolesnika. Antiviralni lekovi se moraju uzeti najkasnije 48 sati posle pojave simptoma.

 

Riziĉnoj grupi pripadaju:

• osobe koje imaju vise od 65 godina,
• osobe s hroničnim bolestima,
• osobe koje su u stalnom kontaktu s ljudima.

 

2.2     Prevencija sezonskog gripa

 

Najdelotvornija metoda zaštite od sezonskog gripa je vakcinacija. Time se može smanjiti rizik obolevanja od gripa i znatno smanjiti opasnost od mogućih komplikacija kod rizičnih grupa. Preporučuje se vakcinacija protiv gripa svim osobama rizičnih grupa, kao i svim osobama koje ne žele da obole od gripa. Vakcinacija je moguća kod uzrasta od šest meseci i nadalje. Pošto se vakcina svake godine prilagoĎava

novim virusima koji cirkulišu, vakcinacija protiv gripa se takoĎe mora ponoviti svake godine od sredine oktobra do sredine novembra.

Izbalansirana ishrana, redovno kretanje i dovoljno sna, pomažu ljudima u svakoj starosnoj grupi u održavanju zdravlja i podižu odbrambenu moć organizma protiv infekata i drugih obolenja. MeĎutim, kao jedina zaštita protiv obolenja od gripa to nije dovoljno.

 

2.3     Higijenske mere

 

Sledeće mere generalno pomažu da se redukuje rizik prenošenja uzročnika bolesti:

• Redovno i temeljno pranje ruku vodom i sapunom
• Kada kašljete ili kijate koristite ako je moguće maramicu, ili držite ruku na Posle toga ruke temeljno operite vodom i sapunom
• Koristite maramice za jednokratnu upotrebu i bacite ih u kantu za otpatke

 

• Redukujte kontakte s drugim osobama, ako je to moguće (npr. ostanite kod kuće ako imate gore navedene simptome).

 

 

3.0     PANDEMIJSKI GRIP

Pandemija je epidemija zarazne bolesti koja se širi kroz populaciju ljudi jedne veće oblasti, kontinenta ili celog sveta. Pandemija nastaje kada se pojavi nova vrsta virusa kojeg ljudski imunološki sistem ne može da prepozna i koji se lako prenosi sa čoveka na čoveka. Pod pandemijskim gripom podrazumeva se globalno širenje gripa. Kod pandemije, bolest se brzo

rasprostranjuje i može dovesti do velikog broja teških obolenja. Bolest se ne smatra pandemijom samo zato što je široko rasprostranjena ili izaziva smrt velikog broja ljudi, odnosno ona mora biti zarazna kako bi pokrenula pandemiju. Na primer, rak je odgovoran za veliki broj smrtnih slučajeva širom sveta, ali se ne smatra pandemijom jer nije zarazan¹.

Tokom istorije su zabeleženi slučajevi pandemija kuge, kolere, tifusa, gripa, side, boginja, tuberkuloze, lepre, malarije, žute groznice itd.

 

U prošlosti najpoznatija pandemija je bila španski grip koji je 1918. godine širom sveta usmrtio 20 – 40 miliona ljudi. Nikad se ne zna gde i kada će sledeća pandemija izbiti.

 

Za pojavu pandemije meĎu ljudima mora da budu ispunjena tri kriterijuma:

1. virus mora da bude nove vrste, ljudskom imunološkom sistemu uglavnom ili potpuno nepoznat,
2. zarazan za ljude i
3. da se prenosi s jedne osobe na

 

Prva dva kriterijuma nalazimo kod ptičjeg gripa H5N1, dok treći kriterijum ova vrsta gripa ne ispunjava.

3.1     Mere zaštite

• Redovno i temeljno pranje ruku vodom i
• Kada kašljete ili   kijate   pokrijte   usta   i   nos papirnatom        džepnom
• Nakon upotrebe, maramicu bacite u kantu za otpatke i odmah posle operite ruke sapunom.
• Kod poslovnih razgovora držate odstojanje od sagovornika najmanje jedan metar.
• Izbegavajte kod pozdravljanja   i   na   rastanku rukovanje,    grljenje                     i
• Nosite higijenske maske u situacijama koje preporučuju organi
• Izbegavajte velika okupljanja
• Prostorije ĉesto i dobro

 

 

4.0     PTIĈJI GRIP

 

Ptičji grip koji se naziva i klasična ptičja kuga je vrlo zarazna bolest životinja. Uzrokuju je najrazličitiji virusi gripa. Najpoznatiji virus gripa H5N1 opasan je za kokoške, ćurane, patke, guske i druge vrste ptica, naročito one koje žive uz vodu. Prenos virusa ptičjeg gripa na ljude je retka pojava i moguć je samo u tesnom kontaktu sa zaraženom

živinom (perje, sekret, balega). Ali kod kuvanog ili pečenog mesa nema nikakve opasnosti.

 

4.1     Zaštitne mere za ljude

 

Sve dok virus ptičjeg gripa nije prenosiv sa čoveka na čoveka, bez kontakta s infciranom živinom, nema opasnosti od zaraze za stanovništvo.

Preporuke:

• Izbegavati direktan kontakt s vodenim
• Ne dirati bolesne ili mrtve

 

5.0     SVINJSKI GRIP

Kako se pandemija svinjskog gripa širi u svetu, neophodno je biti informisan o njemu. Izazivač svinjskog gripa (tzv. Meksičkog gripa) je virus influence H1N1. Nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa. Dokazi trenutno ukazuju na to da je glavni način prenosa novog virusa Influenca A (H1N1) sa čoveka na čoveka putem respiratornih kapljica koje se

izbacuju tokom govora, kijanja ili kašljanja. Inkubacija traje od tri do pet dana, a prvi simptomi su kašalj, curenje iz nosa, kijanje i povišena telesna temperatura. Najveća briga oko ovog virusa potiče od činjenice da je u pitanju novi virus na koji ljudi nemaju ili imaju minimalno razvijen imuni odgovor. Lek ili vakcina protiv ove vrste gripa još uvek ne postoji, ali je virus osetljiv na lekove koji se koriste protiv uobičajenih oblika gripa. TakoĎe, osobe koje su se početkom zimske sezone vakcinisale protiv gripa su u boljoj poziciji, ali nisu potpuno zaštićene.

 

5.1     Simptomi svinjskog gripa

 

Koji su simptomi svinjskog gripa?

• Povišena telesna temperatura (veća od 8°C)
• Promuklost
• Zapušen nos i curenje iz nosa
• Glavobolja
• Upala grla
• Bolovi u mišićima
• Kijanje
• Kašalj
• Zamor

 

 

Simptomi svinjskog gripa (H1N1) su veoma slični simptomima     običnog     gripa. U mnogo slučajeva, kod obolelih od svinjskog gripa, kao jedan od simptoma javlja se i proliv (dijareja) i povraćanje, a zabeleženi su i slučajevi upale pluća.

 

 

5.2     Inkubacija kod svinjskog gripa

 

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji inkubacija kod svinjskog gripa (vreme proteklo od infekcije do ispoljavanja simptoma svinjskog gripa ) traje i do sedam dana, ali u najvećem broju slučajeva inkubacija svinjskog gripa je od dva do pet dana.

Ukoliko su neki od ovih simptoma primetili kod svojih bližnjih ili kod sebe NE PANIĈITE!

 

5.3               Preporuĉeni   postupci   u          sluĉajevima    sumnje     na infekciju svinjskim gripom

• Stavite zaštitnu masku (kako bi ste sprečili infekciju ostalih ukućana)
• Ostanite u stanu (ako ste na putu odmah se javite u najbližu ambulantu – dom zdravlja)
• Nazovite dežurni telefon za svinjski grip, najbliži vašem mestu Sledite uputstva lekara.
• Ako ne možete da dobijete ovu službu, javite se u vašu lokalnu ambulantu, dom zdravlja, na dežurni telefon. Nemate potrebe da širite infekciju svinjskog gripa, ličnim pojavljivanjem na javnim mestima!

 

U većini slučajeva svinjski grip će biti samo još jedna neprijatnost, jer je statistika o smrtnosti od svinjskog gripa ohrabrujuća. Samo jedan slučaj od 300 obolelih od svinjskog gripa u Americi završi se smrtnim ishodom, u Evropi je situacija još bolja, samo jedan slučaj od 500 obolelih završi se smrću.

 

 

Odmah se javite u najbližu ambulantu ili dom zdravlja ako:

• Ste trudni

ü Stanje Vam se naglo pogoršalo

• Ste prepoznali simpome svinjskog gripa kod deteta mlaĊeg od jedne godine

ü Bolujete i od neke druge bolesti

• Stanje vam se pogoršava i posle 7 dana od infekcije svinjskim

 

Posebno osetljivi na svinjski grip – riziĉna grupa:

• Srčani bolesnici
• Bubrežni bolesnici
• Bolesnici sa hroničnom upalom disajnih puteva
• Bolesnici sa hroničnim bolestima jetre
• Dijabetičari – oboleli od šećerne bolesti
• Oboleli od Parkinskonove bolesti i Multiple skleroze
• Osobe sa poremećajima imunološlog sistema
• Pacijenti koji su u poslednje tri godine uzimali lekove protiv Astme
• Trudnice
• Osobe starije od 65 godina
• Deca mlaĎa od 5

 

 

Dežurni telefoni u Srbiji za svinjski grip

1.    Subotica, 24000 Zmaj Jovina 30

061 555 67 89

2.    Kikinda, 23300 Kralja Petra 70

063 510 941

3.    Sombor, 25000 Vojvonanska 47

063 468 145

4.    Zrenjanin, 23000 29. novembra 15

064 200 8 677

063 525 426

064 146 4 886

5.    Novi Sad, 21000 Futoška 121

065 551 8 019

6.    Sremska Mitrovica, 22000 Stari Šor 47

064 215 0 072

 

7.    Panĉevo, 26000 Pasterova 2

062 886 9 733

063 439 173

8.    Beograd, 11000 Bul. Despota Stefana 54 a

063 851 1 769

063 750 4 145

9.    Šabac, 15000 Jovana Cvijića 1

064 860 5003

064 860 5014

015 300 550

10. Požarevac, 12000 Jovana Šerbanovića 14

064 873 4 047

065 302 2 400

11. Valjevo, 14000 Vladike Nikolaja 5

062 202 719

12. Kragujevac, 34000 Nikole Pašića 1

034 504 512

13. Ćuprija, 35230 Miodraga Novakovića 78

063 10 47 960

063 613 433

063 10 21 830

14. Zajeĉar, 19000 Sremska 13

062 803 6 606

15. Ĉaĉak, 32000 Filipa Filipovića 23 e

064 863 88 02

16. Užice, 31000 Veselina Marinkovića 4

064 857 7 505

064 857 7 506

064 857 7 507

17. Kraljevo, 36000 Slobodana Penezića 16

064 88 55 002

064 88 55 006

18. Kruševac, 37000 Vojvode Putnika 2

064 163 3 442

064 163 3 353

19. Niš, 18000 Bulevar Zorana Djindjića 50

065 411 9 416

20. Pirot, 18300 Kej bb

063 890 7 886

064 210 9 709

21. Leskovac, 16000 Maksima Kovaĉevića 11

064 864 88 25

064 864 88 15

 

22. Vranje, 17000 Jovana Jankovića Lunge 1

064 874 5 214

23. Kosovska Mitrovica Anri Dinana bb

064 825 2 806

064 825 2 802

 

 

6.0     VAŽNE HIGIJENSKE MERE

 

 

Perite ruke redovno i temeljito vodom i sapunom (svakako pre jela). Pritom je važno da to činite na ispravan način:

• Navlažite ruke tekućom, vrućom
• Nasapunjajte ruke, po mogućstvu tečnim sapunom iz flaše. Trljajte ruke dok se ne stvori obilna pena. Perite ne samo dlanove, već i nadlanice, izmeĎu prstiju i ispod nokata, kao i ručne

• Temeljno isperite ruke tekućom
• Ruke obrišite čistim peškirom. Još bolje je ako imate na raspolaganju papirne ubruse za jednokratnu upotrebu, automat za sušenje ruku toplim vazduhom ili automat sa platnenim
• U slučaju da u datoj situaciji ne možete da doĎete do vode i sapuna, upotrebite odgovarajuće dezinfekciono sredstvo za

 

 

Kada kašljete ili kijate pokrijte usta i nos papirnatom džepnom maramicom.

 

 

 

Kašljite i kijajte na rukav u visini lakta. Ukoliko nemate papirnu maramicu, molimo Vas da kašljete ili kijate na rukav u visini lakta. To je, sa stanovišta higijene, ispravnije od stavljanja ruke na usta. Ako ste prilikom kijanja ili kašljanja

stavili ruku na usta, što je pre moguće temeljnije operite ruke vodom i sapunom.

 

 

Upotrebljenu papirnu maramicu bacite u kantu za otpatke i potom operite ruke.

 

 

 

 

Izbegavajte rukovanje kod pozdravljanja i budite na odstojanju od druge osobe najmanje 1 m. Ostanite kod kuće ako imate sledeće simptome:

»   iznenadna telesna temperatura preko 38°C

»   groznica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima

»   kijavica, suvi kašalj i grlobolja

»   osećaj vrtoglavice, povremeno teškoće s disanjem.

 

U vreme pandemije organi vlasti preporuĉuju u izvesnim situacijama nošenje higijenske maske. Te situacije se tačno mogu defnisati nakon pojave pandemijskog virusa. Stanovništvu se preporučuje da stvori zalihu od 50 higijenskih maski (hirurške maske) po osobi da bi izbegli

moguća uska grla u snabdevanju.

 

 

7.0     IZVORI PODATAKA

 

1.    Zvaniĉni sajt Ministarstva zdravlja RS, www.zdravlje.gov.rs

2. Pandemija gripa – Sve što je neophodno da znate, Savezna uprava za zdravlje BAG, septembar 2009.
3. http://sr.wikipedia.org/wiki
4. markocim.com
5. bag.admin.ch
6. svinjskigrip.in.rs

www.belupo.hr