28. APRIL, SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU Međunarodna organizacija rada
,,Na ovaj svetski dan, hajde da mobilišemo nacionalne i međunarodne kapacitete, kako bismo obezbedili bezbedno i zdravo radno okruženje za sve, dajući najviši prioritet principu prevencije.’’
Huan Somavia, Generalni direktor Međunarodne organizacije rada
Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, 28. april, predstavlja međunarodnu kampanju koja promoviše bezbedan i zdrav rad. Obeležavanje ovog dana je sastavni deo Globalne strategije za bezbednost i zdravlje na radu, koja je proistekla iz zaključaka Međunarodne konferencije rada, održane 2003. godine. Jedan od glavnih stubova Globalne strategije je promovisanje, a Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu je značajan instrument za podizanje nivoa svesti o tome kako raditi bezbedno i zdravo. Takođe, 28. april je dan koji Svetska trgovinska unija obeležava kao dan sećanja na žrtve nesreća na radu i profesionalnih oboljenja.
Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu
Dana 28. aprila 2012. godine, hiljade predstavnika vlada, poslodavaca i zaposlenih proslaviće Dan bezbednosti i zdravlja na radu. Tom prilikom će se razmatrati kako se može doprineti prihvatljivosti Agende rada unapređenjem uslova rada u svim oblastima.
Svetska zdravstvena organizacija
Bezbedna radna mesta: globalni model za delovanje prilikom obeležavanja Svetskog dana Bezbednosti i zdravlja na radu
Model bezbednog radnog mesta – sveobuhvatni način razmišljanja i delovanja koji obuhvata:
Fizičke i psiho-socijalne rizike u vezi sa radnim mestom Promociju i podršku bezbednom ponašanju
Šire socijalne pokazatelje i pokazatelje okruženja
Model kombinuje pristup zasnovan na dokazima i principe zaštite i promocije zdravlja. Ideje nisu nove, ali model je inovativan jer kombinuje različita polja uticaja poslodavca, uz učešće zaposlenih.
Poznato je da danas zdrava radna snaga na bezbednom i zdravom radnom mestu znači zdrav posao. Procenjuje se da gubici zbog smanjenja produktivnosti u vezi sa zdravljem na radu čine oko 4 – 5% BDP-a.
U maju 2007. Svetska zdravstvena skupština usvojila je Globalni plan aktivnosti za zdravlje na radu, za period 2008 – 2017 godine. Globalni plan je jednoglasno usvojen od strane 193 države članice Svetske zdravstvene organizacije. Na globalnom planu države i međunarodni akteri izrazili su potrebu za globalnim koherentnim okvirom za planiranje, realizaciju i evaluaciju osnovnih aktivnosti za zaštitu i promociju zdravlja na radnom mestu.
Svetska zdravstvena organizacija poziva na prevenciju kancera kroz zdrava radna mesta, 2007.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji najmanje 200.000 ljudi godišnje umre od raka, čiji nastanak je u vezi sa njihovim radnim mestom. Milioni zaposlenih rizikuju kancerogena oboljenja, kao što je rak pluća usled udisanja azbestnih vlakana (oko 125 miliona ljudi je izloženo i oko 90.000 ljudi umre svake godine zbog bolesti u vezi sa azbestom), leukemija usled izlaganja benzenu (više od 100.000 ljudi umre od bolesti povezanih sa isparenjima benzena). Ipak, rizik od nastanka raka u vezi sa uslovima na radnom mestu može se umanjiti preventivnim merama.
Neke od najjednostavnijih mera, koje mogu da spreče hiljade smrti i oboljenja od raka, su:
Prestati sa upotrebom azbesta (koristiti bezbednije materijale, npr. borova vlakna za cementne smeše)
Uvesti u upotrebu organske rastvarače bez benzena i tehnologije koje pretvaraju kancerogeni hrom u nekancerogeni oblik hroma
Zabraniti pušenje na radnom mestu
Obezbediti zaštitnu odeću za zaposlene koji su izloženi suncu prilikom rada
Broj nesreća na radu i profesionalnih oboljenja nastavlja da raste, 2005.
Prilikom obeležavanja Dana bezbednosti i zdravlja na radu 28. aprila 2005. godine, Svetska zdravstvena organizacija istakla je potrebu za kulturom preventivne bezbednosti na radu širom sveta.
Prema najnovijim istraživanjima, broj nesreća na radu i profesionalnih oboljenja, koje godišnje odnesu više od dva miliona života, raste zbog brze industrijalizacije u nekim zemljama u razvoju. Istraživanja pokazuju da rizik od profesionalnih oboljenja predstavlja najveću opasnost sa kojom se ljudi suočavaju na svojim radnim mestima.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije svake godine se dogodi oko 268 miliona nesreća na
radnom mestu koje nemaju smrtni ishod, a povređeni zaposleni odsustvuju sa posla najmanje tri dana, kao i 160 miliona novih slučajeva profesionalnih oboljenja. Procenjeno je da povrede na radu i profesionalna oboljenja dovode do gubitka od oko 4% BDP kroz nadoknadu štete i odsustvo sa posla.
Najčešća oboljenja u vezi sa radnim mestom su kancerogena oboljenja usled izlaganja otrovnim supstancama, bolesti skeleta i mišića, respiratorna oboljenja, gubitak kose, bolesti krvotoka i zarazne bolesti usled izlaganja patogenima. Globalno, samo azbest prouzrokuje 100.000 smrti godišnje.
U poljoprivrednom sektoru, koji zapošljava polovinu svetske radne snage i najdominantniji je u većini nerazvijenih zemalja, upotreba pesticida dovodi do 70.000 smrti usled trovanja svake godine, kao i najmanje 7 miliona slučajeva trovanja sa akutnim ili dugoročnim posledicama.
Istraživanja pokazuju da se u građevinskoj industriji dogodi najmanje 60.000 fatalnih nesreća na radnom mestu svake godine širom sveta (17% ukupnog broja nesreća na radu sa smrtnim ishodom).
