Optimalna temperatura za rad u zatvorenom je između 18 i 28 stepeni, što se postiže klimatizacijom, kaže Ivana Miletić, rukovodilac za bezbednost i zdravlje na radu u agenciji Džob, za BBC na srpskom.

Ljudi koji obavljaju srednje težak fizički rad, na primer u magacinima ili proizvodnim halama, rade i na nižim temperaturama, jer nose posebne radne uniforme.

Nagla promena temperature prilikom izlaska iz veoma hladnih prostorija napolje je takođe opasna, podseća Miletić.

Svima je preporučeno da na poslu tokom vrelih dana nose laganiju odeću, napravljenu od prirodnih materijala.

Ljudi koji rade napolju treba da nose šešir ili kapu, kako bi se zaštitili od direktne sunčeve svetlosti.

Rad na visokoj temperaturi: Šta piše u zakonu?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da je poslodavac dužan da obezbedi sve mere bezbednosti na radnom mestu i u okolini.

To znači, objašnjava Ivana Miletić, da poslodavac treba da proceni rizik po zdravlje zaposlenih, da vidi ko radi na otvorenom, a onda da propiše odgovarajuće mere, kako bi se rizik smanjio i izbegle štetne posledice.

Najčešće se misli na ljude koji rade na gradilištima, kaže ona, dodajući da postoje i druga radna mesta koja mogu biti rizična tokom toplih dana i kao primer navodi ljude koji obavljaju kurirske delatnosti.

Preporukom Vlade Srbije iz 2007. poslodavcima se savetuje da kada su temperature iznad 36 stepeni reorganizuju posao, tako da radnici ne rade u periodu od 11 do 16 časova.

„Vrlo je važno obezbediti zaposlenima prostor da se sklone od sunca i odmore, takođe da imaju pristup tekućoj vodi i ako je moguće angažovati više radnika kako bi se bolje podelio posao,“ smatra Miletić.

Da li postoji maksimalna temperatura na kojoj se rad obustavlja?

Ne.

Srpski zakoni ne propisuju zabrane rada tokom visokih temperatura.

„Sve je u domenu preporuka i smernica“, kaže Ivana Miletić.

„Visoke temperature ipak nisu toliko neuobičajene za naše podneblje.“

Postoji situacija kada može da se proglasi elementarna nepogoda kad su ekstremno visoke temperature, a to reguliše Zakon o vanrednim situacijama.

U sklopu vremenske prognoze, Republički hidrometereološki zavod objavljuje i meteo alarme za dodatno objašnjavanje vremenskih prilika i njihovih posledica na život ljudi.

Pored žutog alarma, koji ukazuje da vremenske pojave nisu neuobičajene, ali zahtevaju oprez, postoje i narandžasti (vreme je opasno za ljude i životinje) i crveni alarm (vrlo opasno vreme, neophodno slediti naredbe državnih službi).

Toplotni talasi su niz od nekoliko dana uzastopno kada je temperatura iznad 35 stepeni.

U poslednje dve decenije sve su češći, duže traju i intenzivniji su, što je, kažu neki stručnjaci, posledica klimatskih promena i zagrevanja planete.

Prema njihovim procenama, globalna temperatura na planeti se zagrejala za 1,1 stepen Celzijusovih od početka industrijske ere.